Ne­tač­ne po­dat­ke o imo­vi­ni u to­ku pro­šle go­di­ne da­lo je šest dr­žav­nih tu­ži­la­ca. Pre­ma po­da­ci­ma ko­je je 31. de­cem­bra 2015. ob­ja­vi­la Ko­mi­si­ja za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa (či­je je nad­le­žno­sti od 1. ja­nu­a­ra pre­u­ze­la Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je), tu­ži­o­ci su skri­va­li ak­ci­je, pri­ho­de i po­kret­nu imo­vi­nu. Ne­tač­ne po­dat­ke o imo­vi­ni, zbog ko­jih se mo­že sa­mo pre­kr­šaj­no od­go­va­ra­ti, da­li su za­mje­ni­ci vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca u Pod­go­ri­ci Mi­loš Šo­škić i Ma­ja Jo­va­no­vić, kao i za­mje­nik vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Rad­mi­la Ću­ko­vić. Ne­pri­ja­vlji­va­njem tač­nih po­da­ta­ka o imo­vi­ni, za­kon su pre­kr­ši­li i za­mje­ni­ci osnov­nih dr­žav­nih tu­ži­la­ca (ODT) u Ba­ru i Nik­ši­ću, Ra­do­van Đu­ri­šić i Vje­ra Mi­ću­no­vić.
Za­mje­nik ODT Bar Ra­do­van Đu­ri­šić pre­kr­šio je za­kon jer je ko­mi­si­ji do­sta­vio ne­tač­ne i ne­pot­pu­ne po­dat­ke ko­ji se od­no­se na nov­ča­ne pri­ho­de nje­go­ve su­pru­ge.
Ko­mi­si­ja je utvr­di­la da Đu­ri­šić ni­je pri­ja­vio pri­hod nje­go­ve su­pru­ge u bru­to iz­no­su od 1.728 ko­ji je ostva­ri­la u jed­nom pri­vred­nom dru­štvu. Đu­ri­šić je Ko­mi­si­ji obra­zlo­žio da je nje­go­va su­pru­ga za­sno­va­la rad­ni od­nos u tom pred­u­ze­ću po­čet­kom apri­la 2014. go­di­ne (na­kon što je pod­nio iz­vje­štaj), a da joj je pre­stao rad­ni od­nos po­čet­kom fe­bru­a­ra 2015. (pri­je ne­go, što je do­sta­vio iz­vje­štaj za 2014. go­di­nu). On je ka­zao, ka­ko se na­vo­di u rje­še­nju Ko­mi­si­je, da je pre­vi­dio da u iz­vje­štaj une­se pri­hod ko­ji je nje­go­va su­pru­ga ostva­ri­la za na­ve­de­ni pe­ri­od.
Za­mje­nik vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca Rad­mi­la Ću­ko­vić ni­je pri­ja­vi­la tač­ne i pot­pu­ne po­dat­ke ko­ji se od­no­se na pra­vo svo­ji­ne na put­nič­ko mo­tor­no vo­zi­lo mar­ke „fi­jat pun­to“ , ko­je je kod Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) re­gi­stro­va­no na ime nje­nog su­pru­ga.
– U svom iz­ja­šnje­nju na pi­smo Ko­mi­si­je Rad­mi­la Ću­ko­vić je na­ve­la da nje­na na­mje­ra ni­je bi­la da u iz­vje­šta­ju o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2013. go­di­nu do­sta­vi ne­pot­pu­ne i ne­tač­ne po­dat­ke, već se de­sio pre­vid, s ob­zi­rom da je put­nič­ko mo­tor­no vo­zi­lo mar­ke „fi­jat pun­to“ pro­da­to po­čet­kom 2012. go­di­ne za iz­nos ma­nji od 800 eura, kao i da je bi­la u uvje­re­nju da je li­ce ko­je je ku­pi­lo auto, iz­vr­ši­lo nje­go­vo pre­vo­đe­nje na svo­je ime. Ću­ko­vi­će­va je da­lje na­ve­la da je tek na­kon oba­vje­šte­nja od stra­ne Ko­mi­si­je sa­zna­la da se spor­no auto i da­lje vo­di na nje­nog su­pru­ga, s ob­zi­rom na to da li­ce ko­je je ku­pi­lo auto ni­je iz­vr­ši­lo nje­go­vo pre­vo­đe­nje zbog lo­šeg imov­nog sta­nja.
Mi­loš Šo­škić, za­mje­nik vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca, pre­kr­šio jer za­kon jer Ko­mi­si­ji ni­je pri­ja­vio tač­ne po­dat­ke ko­ji se od­no­se na pri­ho­de nje­go­ve su­pru­ge ko­ji je ostva­ri­la po osno­vu ra­da u Cr­no­gor­skoj ko­mer­ci­jal­noj ban­ci u bru­to iz­no­su od 260 eura, Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja od 6.021, Mi­kro­kre­dit­noj fi­nan­sij­skoj in­sti­tu­ci­ji ,,Al­ter Mo­dus“ od 691 i In­sti­tu­tu za stra­te­ške stu­di­je i pro­jek­ci­je Pod­go­ri­ca u iz­no­su od 74 eura. Ka­ko se na­vo­di u od­lu­ci Ko­mi­si­je, to sve ukup­no či­ni bru­to iz­nos od 7.047 eura, ko­ji joj je is­pla­ćen u 2013. go­di­ni.
Ko­mi­si­ja je u ovom slu­ča­ju po­stu­pa­la po ini­ci­ja­ti­vi NVO Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO).
– U iz­ja­šnje­nju od 31. ja­nu­a­ra 2014. go­di­ne, Mi­loš Šo­škić je na­veo da zbog spe­ci­fič­no­sti po­ro­dič­nih od­no­sa, u pe­ri­o­du pod­no­še­nja iz­vje­šta­ja o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2014. go­di­nu, ni­je ras­po­la­gao po­dat­kom o vi­si­ni go­di­šnjeg pri­ho­da ko­ji je ostva­ri­la nje­go­va su­pru­ga. Ko­mi­si­ja je ci­je­ni­la iz­ja­šnje­nje, ali sma­tra da se ra­di o oma­šci Mi­lo­ša Šo­ški­ća gdje je na­ve­de­no ,,iz­vje­štaj o pri­ho­di­ma i imo­vi­ni za 2014“, s ob­zi­rom da se iz­vje­štaj od­no­si na 2013. go­di­nu, a ne 2014. go­di­nu ka­ko je na­veo – na­vo­di se u od­lu­ci.
Za­mje­nik ODT Nik­šić Vje­ra Mi­ću­no­vić Ko­mi­si­ji ni­je pri­ja­vi­la vla­sni­štvo u pri­vred­nim dru­štvi­ma ko­je njen su­prug ima. Mi­ću­no­vi­će­va ni­je pri­ja­vi­la ak­ci­je u „MMK Stan­dard“ Nik­šić, „Že­lje­za­ra“ Nik­šić, „In­sti­tut cr­ne me­ta­lur­gi­je, „Ra­dvent u ste­ča­ju“ Nik­šić. Mi­ću­no­vi­će­va je u iz­ja­šnje­nju Ko­mi­si­ji na­ve­la da ak­ci­je ni­je pri­ja­vi­la jer ni­je zna­la da se vo­de na nje­nog su­pru­ga. Ona je is­ta­kla da je dio na­ve­de­nih ak­ci­ja vla­sni­štvo nje­nog su­pru­ga.
Za­mje­nik vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ma­ja Jo­va­no­vić da­la je ne­tač­ne po­dat­ke o ak­ci­ja­ma ko­je u pred­u­ze­ći­ma „13. jul – Plan­ta­že“, HLT Fon­du i Euro­fon­du ima njen su­prug. Ona je u iz­ja­šnje­nju Ko­mi­si­ji na­ve­la da ak­ci­je ni­je ob­ja­vi­la zbog pre­vi­da, te da ni­je ima­la na­mje­ru da pri­ja­vi ne­pot­pu­ne po­dat­ke.
U to­ku pro­šle go­di­ne, Ko­mi­si­ja je utvr­di­la da je ne­tač­ne po­dat­ke o imo­vi­ni da­lo šest po­sla­ni­ka, se­dam jav­nih funk­ci­o­ne­ra ko­je bi­ra, ime­nu­je, po­sta­vlja ili da­je sa­gla­snost Skup­šti­na i 100 onih o či­jem ime­no­va­nju od­lu­ču­je Vla­da. Ne­tač­ne po­dat­ke dao je i je­dan član Sud­skog sa­vje­ta, 20 su­di­ja i dvo­je su­di­ja za pre­kr­ša­je.
A.T.


Pa­siv­nost tu­ži­la­štva

Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić is­ti­če da ni­je ohra­bru­ju­ća či­nje­ni­ca da i od­re­đe­ni broj dr­žav­nih tu­ži­la­ca pri­kri­va imo­vi­nu. On na­vo­di da bi tu­ži­o­ci tre­ba­lo da bu­du naj­po­zva­ni­ji za su­zbi­ja­nje ta­kvih rad­nji.
– Po me­ni, to je vr­lo simp­to­ma­tič­no i či­ni mi se da po­ka­zu­je za­što je dr­žav­no tu­ži­la­štvo bi­lo pri­lič­no pa­siv­no ka­da je u pi­ta­nju pred­log da se ne­za­ko­ni­to bo­ga­će­nje jav­nih funk­ci­o­ne­ra pro­pi­še kao kri­vič­no dje­lo. Pod­sje­ti­ću da je taj pred­log u skla­du sa Kon­ven­ci­jom Uje­di­nje­nih na­ci­ja i da se u skla­du sa njim omo­gu­ća­va su­zbi­ja­nje ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou, po­seb­no u onom di­je­lu ka­da jav­ni funk­ci­o­ne­ri pri­kri­va­ju je­dan dio imo­vi­ne i ka­da ne mo­gu da do­ka­žu za­ko­ni­tost nje­nog po­ri­je­kla – oci­je­nio je za „Dan” Ra­du­lo­vić.
On sma­tra da sa­ma či­nje­ni­ca da me­đu funk­ci­o­ne­ri­ma ko­ji pri­kri­va­ju imo­vi­nu ima i dr­žav­nih tu­ži­la­ca mo­žda upu­ću­je na raz­lo­ge za­što tu­ži­la­štvo ni­je po­dr­ža­lo tu ini­ci­ja­ti­vu.
– Iako bi bi­lo pri­rod­no da se tu­ži­la­štvo za­la­že za nje­nu re­a­li­za­ci­ju, jer bi ima­lo mno­go ja­ko oruž­je i mno­go bi lak­še do­ka­zi­va­li ko­rup­ci­ju jav­nih funk­ci­o­ne­ra – za­klju­ču­je on.